Ples planeta

Bilo jednom…jednoga dana, dok su ulice bile okupane krupnim kapima letnjeg pljuska, krenula sam na dug, neizvestan i tajanstven put. U sivilu svakodnevnice, kroz gužvu autobuske stanice, kroz žamor slučajnih prolaznika, praćena tamnim oblacima, skrivena pod kišobranom, vodio me je put prema jednoj zgradi. Bledo osvetljene stepenice penjale su se prema drugom spratu na kojem se u kraju hodnika nalazi učionica. Ulazak kroz staklena vrata kao ulazak pod stakleno zvono, osvetljeni, šareni stolovi i tišina onoga što predstoji… sve je to počelo da me omamljuje i obuzima celo telo. I počelo je…neopisivi ples planeta, ples nosioca sudbine. Kreću se, prevrću, zauzimaju nove položaje, smeškaju se, mršte se, prkose, izazivaju. Sunce i Mesec, zagrljeni na sredini podijuma, zajedno san i java, volja i duša, i ne moraju mi reći da su najvažniji, oni su svetlo, oni su centar. Neuhvatljivi i radoznali Merkur nikada nije tamo gde pogledate, njegova brzina je neuhvatljiva i razigrana i zabavlja vas svojim sjajnim očima. Zaljubljeni, ljubav i strast, davanje i uzimanje, miluju se i uvijaju, veličanstveni, Venera i Mars. Neobuzdani i umerena u stalnoj borbi spojeni i nerazdvojivi. Pa onda dva učitelja, u paru, debeljuškasti mudrac i dobrica Jupiter, zajedno sa krutim i konzervativnim Saturnom. Sreća i strpljenje, beskonačno i skupljanje, davanje i oduzimanje. Uran, onaj koji nikome ne pripada, neobuzdan, genijalan, dok čekate da nešto promeni to se desi upravo u trenutku kada ste trepnuli. Za divljenje ili strah od promene zavisi samo od toga koliko dugo je trajao treptaj. Neptun pod maskom, inspiriše i obmanjuje, sanja, zavodi svojom tajanstvenošću i beskrajno idealizuje. Skriven i moćan jer samo takav može biti, nije ni sa kim, Pluton sebi dovoljan iz njega sve potiče i u njega se sve vraća. Gledala sam ih tako i zaljubila se u njih na prvi pogled, plešemo zajedno u beskraju i magičnoj sreći …